Верујем и надам се да сваког правог Хрвата чини бескрајно „поносним“ она брилијантна победа над ненаоружаним старцима, женама и децом, „Олуја“ од пре 21 године. Саркастичан сам, наравно.
Не могу да прихватим да се свесно унесрећaвање сународника и комшија друге вере и нације, промовише као врхунско национално достигнуће, а оргазмично радовање туђој несрећи у кључни празник који слави најзначајнији догађај у историји једног народа. Јер џаба тог народа, ако му врлина, чојство и хуманост нису на понос, а нечаст, подмуклост и кланица за стид и тражење опроста.
На жалост, нису (неки) Хрвати у томе једини. У ту чорбу су своје састојке убацивали свак по мало, или много: и (неки) Срби, и (неки) Бошњаци, и (неки) Албанци… И зато се претходни пасус може употребити у, на жалост, превише ситуација с различитим актерима с ових простора.
Не смемо да заборавимо, ако се принципа чојства држимо, ни да су можда баш неки од оних из убоге избегличке колоне 1995, нешто слично урадили пет година раније својим дотадањим комшијама Хрватима. Разлика је само у томе што тад за избеглицама нису ишли тенкови, авиони и хеликоптери и убијали их. И што то нико не слави. Свеједно – крвништво и нечаст не мере се у грамима.
Али, да: ако „Олују“ гледамо реалним и поштеним очима, морамо да погледамо и у разлоге који су до ње довели.
Гади ми се живот у овој фрустрираној балканској јазбини, где се као највећа историјска победа и допринос креирању нације прославља злочин над немоћнима, где се иза формалне осуде сваког злочина увек крије једно лицемерно „али“, где за „своје“ увек постоји оправдање, а за „туђе“ никада, где је један „наш“ огромна бројка, а стотину „њихових“ тек статистички податак, где се само чека прилика да се намирују какви дугови из прошлости, и то с каматом…
Да се разумемо: потпуно исти степен гађења осећам према сваком злочину, према сваком убијању немоћних, ненаоружаних и недужних, према целој оној свињарији у бившој СФРЈ од пре четврт века, сваком нечовештву са које год стране дошло, у име чега год да је извршено и са каквим год „вишим циљем“ или „оправдањем“.
Фото: pravda.rs, tanjug.rs, pressrs.ba, b92.net
1 thought on “ЛАМЕНТ НАД ОЛУЈОМ”