Ако још неко, којим случајем, верује да је Србија – држава, живи у тешким, халуценогеним, илузијама.
Србија је, на жалост, само дубоко корумпирана примитивна хајдучка селендра, огрезла у бахатој бирократији и тешком нераду и незнању, злоби, зависти, безобразлуку и ни на чему заснованом самољубљу.
Илузија државе Србије служи још само зато да се најнечаснији део морално дубоко посрнулог народа, бави политиком, како би за себе и генерације својих потомака, отели још мало од преостале сиротиње, који ови што се не баве политиком не знају да отму, или их у томе спречава зена преосталог морала, страх од затвора или мафијашког обрачуна у режији првих.
Елем, шта је директан повод што ово пишем?
Иако сам дете, са уредно овереном здравственом (значи, плаћени порези, доприноси и слична страња) ових дана – па и данас – водао по лекарима, данас у апотеци су ме обавестили да јој је књижица неважећа! Тачније, да НЕ ПОСТОЈИ У СИСТЕМУ! Како, људи, кад су ту исту књижицу „провлачили“ и у Институту, и код логопеда, и данас у Дому здравља?
Одем до фирме, и утврдим „штос“: Фонд (здравственог, курчевог, лоповског осигурања – у даљем тексту ЗКЛО) их је обавестио да морам дете да одјавим са себе и пријавим самостално, и пошто то нисам данас урадио, данас је и укинуо књижицу! Њих апсолутно не занима што су претходно издали маркицу за ту исту књижицу и тиме је учинили валидном бар док траје важност те маркице. Или би то тако било у некој држави, не у Србији.
Елем, иако су господа у Фонду ЗКЛО међусобно умрежена, па су притом још умрежени и са Кркобабићевим феудом, Фондом ПИО, ја сам морао да идем у филијалу Стари Град (део града Београда), понесем хрпу папира и чекам у реду, да дете одјавим тамо, и да онда одем у Филијалу Нови Београд (део града Београда), понесем гомилу папира, чекам у реду, дам још пара и времена за фотокопирање, опет чекам у реду, и дете опет пријавим. Све, наравно, усред радног времена, а ја сам, сасвим случајно, ем запослен, ем неко треба и да ми чува то дете.
При томе – треба ли да наглашавам – у целој ствари нема ничег спорног, сумњивог, неразјашњеног. Све је, дакле, сасвим рутински.
И мислим се, ја сам од оних будала које редовно плаћају и све рачуне и порезе, за чије бабе здравље? Да нагојим гузице неуких шалтерских службеника, којима је сва квалификација и потреба за радним ангажовањем на том месту, у ствари, чињеница да су у селу прве комшије са неким „министром“?
Некад сам, наивно, веровао да у овом дивљем парчету Балкана ствари могу да среде пушка, колац неомашћен, револуција сваких 50-ак година… У међувремену сам сазрео и схватио да је једини лек против овог – одлазак што даље, па кад стигнеш тамо „што даље“, спринтерски бег на бар километар раздаљине од сваког за ког макар посумњаш да прича „ћирилицом“.
Ja mislim da je bravar bio bolji, a vi kako hoćete.
Surova realnost sa kojom se svakodnevno srećem na poslu. Dodju na pregled ljudi sa markicom nalepljenom i datumom 31.12.2013. ali kad klikneš na PROVERI KNJIŽICU (kod ovih iz ZKLO) izbaci da knjižica nije overena od 30. marta npr. A da ne pričam o haosu sa zdravstvenim knjižicama ljudi koji dolaze iz kosovskih enklava (npr. gde ima oko 50.000 zdravstvenih osiguranika) gde likove koji rade u ZKLO filijali tih enklava MRZI DA OD TOG 30. marta do evo sredine jula odu i na USB (jer u tim enklavama nemaju Internet) prebace podatke o izdatim i overenim knjižicama već neko ko sa tim knjižicama u unutrašnjosti Srbije ima problem prilikom pregleda i fakturisanja usluga tim ljudima, mora da zove ove slepce dole i da ih moli da pošalju fondu u BGD, podatke, kako bi i ti ljudi odozdo mogli da se pregledaju u Srbiji. Pa peške bre da idu iz tog Kosovog polja i na ledjima dzak papira sa podacima da nose, do sredine jula bi ga u Beč odneli a ne u Beograd! Ali eto može im se, jer su tako u mogućnosti! A da ne pričam kakve plate imaju za to što ništa ne rade!