Krljnuli su Boris i Ivica jedan drugom jezik u uvo i pomirili se.
Onda je usledio grupni zuto-crveni snosaj.
Zuto i crveno daju narandzasto, bese li?
Bio je ovo vrhunac Borisovog licemerja i pljuvanja po narodu na cijem je celu sticajem nesrecnih zivotnih okolnosti.
Nije nas izdao: popisao se na nas. Mrtav – hladan. Gledajuci nas u oci.
Povrh svih neresenih afera, zataskanih korupcionaskih skandala, „zaboravljenih“ izjava i gomila verbalnih gluposti njega i njegovih velikodostojnika, bezbrojnih zloupotreba polozaja i selektivne primene zakona, bljuvanja po nasem nacionalnom identitetu i drzavnom ponosu, pripremanja Vojvodine za punu nezavisnost… I svih ostalih cudesa koja su nam Boris i ekipa priredili.
Na njega ne treba trositi metak. Samo govnjivu motku.
I to sto pre. Da nam ipak malo bude bolje.