Неуротични, неуравнотежени, климактерични, шизофрени… „све за рејтинг“… потези власти се настављају.
Просечан човек од избијања пандемије „короне“ не зна – да ли је болест опасна или не, и колико је опасна. Не зна да ли треба и како да се заштити, и како да купи заштитна средства којих нема у продаји или он за њих нема новца. Коначно, сад не зна ни да ли још постоји могућност заразе или не, и колика је та могућност ако је има.
Просечан човек је, једноставно, слуђен – гомилом непотребних информација, сталним контрадикторностима, распоном упутстава од ширења панике до опуштеног приступа и оптимизма… Неретко су се информације или упутства око исте ствари разликовале ујутру и увече, а још чешће је политике денунцирала струку, сакривавши се иза флоскуле „слушамо струку“.
Упадали смо за ових неколико месеци у шизофрене конструкције од „најсмешнији вирус у историји“ до „седите код куће, прети нам шлански и италијански сценарио„. Бацали су нас као пинг-понг лоптицу од шопинга у Милану до најригорознијег полицијског часа. Дрндали нас у редовима на два метра пред продавницама и са барикадама пред службеницима, док многи продавци нису имали ни елементарну заштитну опрему. Кукали, нарицали и плакали, пооштравајући мере и плашећи старце. Хапсили оне што „наруше“ полицијски час због здравља или посла, док су њихови чауши слободно крстарили и радили пропаганду. Коначно, непуне три недеље после 4,5 дневног затвора под претњом масовних сахрана у јаме – прогласили су да је опасност прошла и ресетовали нас све на пређашње стање као да никад ништа није било, укинувши скоро све мере заштите, па и оне логичне, и оставивши само препоруке.
Добро, мени је јасно да је ова ситуација свима нова; и да ни лекари нису знали и још умногоме не знају с чим се боре; и да се ни многе друге државе, развијеније и опремљеније, нису снашле; и да свуда у свету има недоследности и претеривања на обе стране (и у строгости, и у опуштености)…
И јасно ми је да привреда цркава и да су економски кудикамо јаче земље у проблему због изолације и прекида активности привреде…
И сасвим ми је логично да када се суочиш са нечим непознатим, а смртоносним, примениш строге мере заштите: чак и да претераш, логичније ми је него да све то дочекаш опуштено.
Али чак и кад урачунам жалосну чињеницу да овде власт држи хорда малоумника и фукаре с купљеним школским дипломама, без знања и способности и за шта друго доли да краде и гребе се, стичући материјалне и цивилизацијске позиције које нормалним функционисањем никад не би могла, те да страх, уцене и полтронство у Србији већ годинама „убијају“ сваку струку сводећи је на декор за игроказ једног параноидног шизофреничара и његовог мафијашког алтерега – чак и тада ми оволико контрадикторности и радикалних промена у ходу, не иде у главу.
Ево, не знам, и не знам како трпимо, и не знам зашто трпимо, и чега се плашимо, када са овима и оваквима, који су ојачани свим оним фрустриранцима који у претходних 30 година нису успели да излече раније фрустрације гурајући народ и државу у све већу несрећу, и ојачани онима који су заратили са свим својим комшијама оног момента кад више нису могли да буду главни у земљама тих комшија, па попили преко пичака и фурнули овде да одавде лече фрустрације својих пораза и малоумности, преко наше и будућности наших потомака, и заједно нам свима навукли на грбину печат геноцидности и злочинаштва – када са овима и оваквима, скупљенима с коца и конопца по критеријуму безвредности и апсолутног незнања и неспособности – среће и будућности нема?
Фото: агенције, Фејсбук