ПАРТИЈСКА ПАРАВОЈСКА, КОМУНАЛНА ПОЛИЦИЈА

Има ли бесмисленије и за државу мање корисне службе од Комуналне полиције? Бар у Србији.

Упркос усвојеној – или медијски наметнутој – теорији да Комунална полиција (у даљем тексту, једна од скраћеница – КП) ради огроман, друштвено одговоран посао, на уређењу ситних животних ствари, ја тврдим супротно. Јесу замишљени као комбинација некадашњих (комуналних, тржишних…) инспектора и полиције (лишене оружја). Али, у пракси, они су само тежак буџетски баласт, у исто време недовољно квалификована опција у односу на пређашње инспекцијске службе, и потенцијално екстремно опасно оруђе у рукама владајуће олигархије.

Хајде да изанализирамо све речено.

Да је КП тежак буџетски баласт, јасно је и детету, а не некоме ко има иоле знања о економији. Потпуно нова служба, са новим запосленима, чијим се оснивањем само повећао број радника државне управе, јер стари инспектори (комунални, тржишни и други) нису изгубили радна места. Обука, плате, униформе, опрема, возила… А зашто? За гомилу партијских послушника (сад иде образлагање тезе о недовољној квалификацији), која за стручни део поново мора да ангажује људе из „старих“ инспекција, а за део који подразумева „физичку снагу“, у иоле озбиљнијим ситуацијама мора да зове праву полицију.

Дакле, КП је ем скупо ем неефикасно средство, чија је – наоко – једина функција да „глуми“ државну одлучност да раскрсти са сивом економијом, црном берзом и шверцом. Ипак, права функција КП је многоструко озбиљнија и по грађане опаснија.

Хитлер и Рем

                                                        

Још кад је КП формирана, ја сам написао да су то, у ствари – СА одреди Демократске странке (коме је поређење нејасно, нека гугла мало). Странка самозадовољног Бориса Говно Тадића и његове гомиле „пословних партнера“ и белосветских превараната мислила је да ће да влада вечно, па је за обезбеђење својих позиција и држање обичног, опљачканог народа у перманентном страху, направила сопствену, партијску паравојску. У шта се та и таква паравојска 80-ак година раније у Немачкој претворила, научили смо од учитељице живота, зар не?

Елем, ДС је изборе изгубила много пре него што је успела да поентира употребом својих СА одреда, и на кудикамо приземнијим и простијим стварима него што су рачунали да ће им партијска паравојска затребати.     

По опробаном рецепту преузимања власти, СНС је од ДС осим канцеларија, аутомобила и секретарица, преузео и све механизме који могу да им помогну да што дуже у тим канцеларијама, аутомобилима и на секретарицама остану. Па је преузета и партијска паравојска, СА, Комунална полиција. За злу не требало.

Погледајте профил просечног припадника КП: „имам власт, имам силу, али сам толико велико људско и образовно ништа, да не могу да постанем прави полицајац, макар саобраћајац„. Такви се брзо „шалтају“ уз сваку власт, где замирише корист. Већином, дакле, класични медиокритети и бизгови са лошим или никаквим образовањем, без икакве квалитетне радне биографије. Знате ли човека, који иоле држи до себе, а да би прихватио такву дужност, без директног интереса? А тај се интерес, без обзира на напредак цивилизације, увек своди на оно античко: ти за мене обављаш најпрљавије послове, ликвидираш кога треба, а ја те заузврат пуштам да отимаш и силујеш. Не тврдим наравно да је КП отишла, или да би отишла, толико далеко, али интерес су и привилегије, плата низашта, подмићивање и слично.

СА одреди Демократске странке

Борис Говно Тадић, мали Адолф у покушају

За сада само изоловани инциденти, у којима су комунални полицајци главни актери, говоре јасно у прилог овим тезама. Они немају ни адекватну обуку, ни потпуну контролу, ни психолошку подршку, да би могли да се баве послом у коме се 80 одсто рада своди на ауторитет и психолошку умешност, а тек 20 одсто на борбену и физичку вештину. Ни ланац команде и одговорности није онакав какав би требало да буде, већ се своди на партијске извршиоце.

Углавном, послове КП може сасвим нормално да обавља постојећа структура инспекцијских (дакле, цивилних) служби на нивоима општина, градова и републике, уз садејство полиције. Полиција није излазила на терен, тако бејаше један од аргумената за формирање КП? Па, то се лако решава, изменама закона и подзаконских аката, како би се решило питање организације и надлежности. Али, онда имамо људе који знају свој посао (инспекторе) и људе који са пуним капацитетом то обезбеђују (полиција) уз квалитетан ланац команде и одговорности.

Зато је добро послове стручног инспекцијског знања вратити онима који су школовани за то, послове принуде оставити полицији (ако треба појачати и боље опремити), а паравојну, бандитску формацију Комуналну полицију што пре распустити.    

Док не буде касно и она се не претвори у оно шта се ономад изродило из СА. А за такву трансформацију довољан је малени повод.