Све ће ово поћи дођавола.
Незавршени ратови, који се никад неће завршити, јер је неко неком увек дужан.
Валута је крв, мотив у слободно конструисаном и интерпретираном колективном сећању, а начин извршења – колективна крвна освета.
Око за око, зуб за зуб. Само, моји око и зуб вреде дупло више од твојих.
Проклетство Балкана.
Ево, не знам. Почећу да верујем да су зато сви овде љути на Тита. Не због комунизма, не због „забрањеног“ овог и оног, него јер им није дао да се међусобно поубијају.
Сви да проширују границе, заузимају неке „историјске“, „вековне“, „правичне“, а становништва нико нема ни за унутар постојећих.
„Лелечу Турци кукају буле“. „Убиј Србина“. „Нож, жица, Сребреница“. И тако редом. Пуцањ у српске младиће на Косову за Божић, батине за хрватске глумце у Новом Саду, нож у родитеље малих фудбалера из Србије у Сарајеву…Несаберив асортиман начина да се онај други повреди, провоцира, увреди. Имам утисак да су све што су могли, испалили већ с почетка 2023. Срби против Бошњака, Хрвата, Албанаца, Црногораца. Хрвати против Бошњака и Срба, Бошњаци притив Срба и Хрвата, Албанци против Срба и Македонаца, Црногорци против Срба.
Ослобођење наших крајева од Турака завршено пре два века. Други светски рат окончан пре 78 година. Распад Југославије пре 27. Па кад је крај? Кад престаје навијање за смрт, кад почиње живот?
Или не умемо да живимо без мржње?
Све ће ово поћи дођавола.
Можда и треба.