СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЈУЛИЈАНСКА

 

Као млађи, славио сам Јулијанску Нову годину, популарно, али погрешно, названу „српску“ или „православну“, пре свега као вид отпора једноумљу. Из ината „комунизму“. Протеста због испраних мозгова. Не зато што мислим да је треба славити, јер је „њихов“ календар лош, а „наш“ добар. Само као нешто што је нервирало оне који нас тлаче.

Мотив је, у ствари, био врло сличан овом данашњем, због ког „лајем“ по друштвеним мрежама, а ини добронамерни, спуштених глава и спуштених гаћа, ме упозоравају да мислим на себе и дете.

Сад је не славим, јер сад сви свирају у исте дипле; само што они национално загриженији сад (опет погрешно) верују да се 13.1. слави нова седамхиљадаинека. Али нису довољно доследни да славе у марту. Сада дакле, то није отпор, сада је помодарство. Или затуцаност, у тежим случајевима.

У пракси, ово је питање астрономије и математике. И ништа више. Просто, као много пута пре тога, дошло је до реформе, па је усвојен тачнији, прецизнији календар. И он не савршено прецизан, али бољи. Ништа „антисрпско“.

Оно шта неки „обележавају“ 13. јануара у поноћ, и то да нагласим, није „православна Нова година„, јер је не славе сви православци. Није ни „српска„, јер нису сви Срби православни, или верници. У ствари, јулијанска „Нова година“ постоји само као последица упорног одбијања Срба (и Руса) да се прилагоде остатку света, и да – ако већ не желе „западни“ календар, усвоје онај Миланковићев. А и ту је прецизност један дан на 4.000 година у корист Миланковића, извините, не верујем да ћете доживети ту грешку.

Коначно, тај 13. јануар није Нова година, уопште: јер нити су Римљани славили Нову годину, нити црква – и једна и друга – слави ову Нову годину (православна је слави 1. септембра по јулијанском, односно 14. по грегоријанском календару).

Жао ми је што овај мој став руши игралиште некима који национално и националну свест везују за догме и заблуде. И то се трудим, схватили сте већ, да разбијам.

Што се 13. јануара као датума тиче, он је у мом животу значајан само као дан када је, пре седам година, умрла моја бака Цвета. У свему осталом, као датум, не мора ни да постоји.

 

 

ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *