Владика Петар Други Петровић Његош је 28. марта 1832. формирао црногорски Сенат, у чијим је рукама била законодавна, судска и извршна власт, као и оружане одреде: Гвардију, која је извршавала одлуке Сената, и Перјанике, владареву гарду.
Све ово је учињено сходно одлукама Општецрногорског збора (скупштина главара), донесеним на Цетињу (14. октобра 1831. године), а непосредно после укидања гувернадурства, практично паралелне про-млетачке власти, у наследству породице Радоњић.
О ВЛАДИКАМА И ГУВЕРНАДУРИМА ПРОЧИТАЈТЕ ВИШЕ ОВДЕ
Гвардија је, иначе, први пут формирана још за време владавине Шћепана Малог, 1772. године. Првобитни задатак гвардије у то време била је заштита „цара“ Шћепана, а касније и вршење свих полицијских послова и извршње одлука суда 12 старешина. После Шћепанове смрти Гвардија је расформирана, за време владике Петра Првог накратко поново оформљена, и тек за време Петра Другог и званично без прекида устројена.
Гвардија је код Петра Другог представљала војно-полицијску јединицу, мањи суд и решавала локалне спорове, на нивоу нахија и племена. Распоређена у целој држави, у почетку ју је чинило 165 људи. Број је касније повећан на 405 гвардијана.
Плата им је износила 33 талира месечно и нешто у намирницама.
Перјаници су били специјална полицијска јединица станционирана на Цетињу. У почетку их је било 8 и посао им је био телесна заштита Његоша. Број им је касније повећан на 30, односно 40 припадника. Касније им је повећан „обим посла“, па су извршавали егзекуције (пред Влашком црквом на Цетињу) и радили заједно са Гвардијом у хватању извршилаца кривчних дела.
ПРОЧИТАЈТЕ И: „БИЉАРДА“, ПОНОС ЦЕТИЊА