Народ у Украјини крвари већ 11 година, а интензивно последње скоро четири, против изопачених садиста и дегенерика са запада Азије, чији је циљ освајање територија и остварење некакве фантазије о историјским територијама, присаједињењу народа који по њима не постоји већ су Руси, стварању некакве велике, моћне и „угледне“ (читај: које се сви плаше) државе коју упркос свим својим фрустрацијама, Руси никад нису заиста направили – чак и онда кад су имали некакво усрано царство и освајали друге државе.
Народ у Украјини крвари – 24. фебруара наредне године биће четири године – под бомбама руље која не поштује живот, ни свој, ни својих сабораца, а некмоли оних које је због своје болештине прогласила непријатељима. Против наказа који не поштују никаква правила рата или међународне конвенције, против бедних убица цивила, силоватеља и крадљиваца деце, против садиста који свакодневно, смишљено и намерно гађају цивилне циљеве. Против хорде која ни по којем цивилизацијском мерилу није заслужила да постоји.
Народу Украјине свет до сада није помогао онолико колико је морао, да би се заштитио од противправне агресије, од драстичног нарушавања Повеље УН и међународних конвенција. То што су давани оружје, муниција и обука је далеко од довољног: суверена територија Украјине морала је да буде заштићена још у случају агресије Орки на Крим, а геноцидна држава Русија је морала да буде санкционисана апсолутним санкцијама, које подразумевају прекид било какве комуникације, било каквих финансијских трансакција и било каквих путовања грађана Русије у цивилизацију, односно земље које су морале да чине ту широку антиратну коалицију.
Да, оружани одговор би вероватно водио светском рату, можда и нуклеарном, и ја да вам кажем – Руси су и играли на чињеницу да западна цивилизација није спремна да ризикује свој мукотрпно изграђен добар живот да би зауставила генетски изопачене наказе које историјски никад ништа нису створили сем смрт, несрећу и уништење, а надајући се да ће та руља генерацијском вотком уништеног генома стати кад се нахрани парчетом Украјине.
Али је ту бар било простора за одговор како сам претходно написао: апсолутном изолацијом и безизузетним санкцијама.
Са друге стране, народ Украјине, који крвари 11 година, има пуно право да каже „доста је“. Народ Украјине има право да буде уморан, исцрпљен, израњаван, да каже да су жртве досад поднете – доста; има право да каже да више неће да живи у страху, у склоништима, у неизвесности; има право да осети и прихвати последице свакодневног, целодневног уништавања инфраструктуре и овако слабо развијене земље; има пуно право да поверује да ће Руси стати, нахрањени оним што им се даје.
Је л` до сад јасно?
Друга је ствар што ја мислим да Руси неће стати. Не само да неће стати не док не освоје целу Украјину, него ни даље од тога, јер су Руси осетили слабост и мирољубивост западне цивилизације, намирисали су крв, и Руси неће стати док не буду тако жестоко ударени маљем да постану статистичка грешка у односу на Човечанство.
Руси су народ дебело, тешко, неизлечиво искомплексиран чињеницом да никад нису постали, и никад неће постати, оно шта су они у својим фантазијама, кривотворењима историје и вотком изазваног делиријум тременса, умислили да су и да им је историјска мисија да буду. Руси су лажови, силеџије, вероломници: издали су сваки, али сваки договор или савез који су с неким имали у историји – једино их је Хитлер зајебао, прекршивши пакт Рибентроп-Молотов.
Дакле, то што ће Руси (можда, неким мировним споразумом) добити парчиће Украјине, не сме никог да завара. Успоставиће се неки мир, полагано ће се дизати санкције, Руси ће наставити да граде своју мрежу шпијуна по Западу, а истовремено ће опорављати привреду која је одавно прешла на ратни мод и спремати се за наставак рата. Руси знају само за рат, несрећу и насиље: Руси не знају за нормалан живот, за суживот са другим народима. Руси су нецивилизацијска руља којој је циљ да уништи цивилизацију да би могли да се рашире, као полна болест.
Украјина има пуно право да потпише споразум, какав год био, о престанку рата. Цивилизација мора да схвати да је у рату са Русијом до нестанка једних или других, и цивилизација нема право да потпише никакав споразум о миру, јер је то у ствари капитулација цивилизације.