Српски министар иностраних послова, Ивица Дачић, поново је запрепастио све слободномислеће и људе склоне поштовању минимума достојанства које одређена функција повлачи, и током пријема, запевао „на увце“ турском председнику Реџепу Тајипу Ердоану.
Изгледа да га је – као што се једном приликом пожалио неком таблоиду, што је сасвим одговарајућа адреса за забављаче, старлете и будале – председник Србије Александар Вучић поново терао да својим керебечењем забавља госте: „Ајде мечко играј„,“Ајде певај„!
Sırbistan Başbakanı Ivitsa Dačić’in yorumuyla Osman Aga. #Erdoğan #Serbia #Turkey pic.twitter.com/mWx8Z13rcB
— Murat KINACI (@kinacimurat) October 10, 2017
И раније су владари у Србији имали своје омиљене певаче (рецимо, Ј.Б. Тито је обожавао Николу Каровића), па их и довлачили кад страни владар дође у госте.
Али, до сада певач никад није био шеф дипломатије. Дипломатија не подразумева недостојанство и срозавање. Не подразумева додворавање и улагивање. Не подразумева прављење будале од себе, и што је још горе, извргавање руглу земље коју представљаш.
Али, у таблоидној и таблоидизираној Србији, све је могуће. У Србији где су рејтинг и изборни гласови једини мотив и основни критеријум међу политичарима, где се читаве професије намерно и свесно срозавају у блато, због чега би функција министра спољних послова боље „прошла“?
У случају Ердоана, кога домаћи таблоиди већ зову „султан“ (најпре су „царском“ титулом почаствовали Владимира Путина, па сад ваљда настављају у том тренду), све је било као на правом двору:
Ту је био кнез. Тиранин према свом народу, али понизан и снисходљив према већој сили.
Ту је султан. Свестан своје премоћи, надмен, и задовољан самопонижењем раје, које је гледао.
А ту је и дворска луда.
Како ли се султан осећао почаствованим гледајући Дачића како пева као кафанска певаљка?
„О, Срби, мало смо вам чизмом за врат били„.
Фото: twitter, mondo.rs, printscreen