Пребогата историја Италије овде је још дубља и замршенија. Невероватан шарм Апенина овде има посебну глазуру. Сицилија. Острво богате, јединствене културе, фасцинантних пејзажа, острво грубих али честитих људи, и посебних правила живота, од којих се нека не слажу са савременим кривичним законима.
Најзад – острво Етне, вулкана који се овде посебно поштује, Мештани Етну зову једноставно – Планина. Највиша у Италији, после Алпа, иако се Етни висина не може тачно измерити, јер варира због ерупција. Горштачки се поносе њом, свесни њене силине, али и сопственог грубог клесања током векова немаштине. И умирују путнике, који виде свакодневни дим изнад гротла, да – “сада спава”.
Но, кренимо редом. Од Месине, у којој се путник, после 20-ак минута вожње трајектом, први пут сретне са Сицилијом. Трећи град по величини на острву уједно је и најпознатији по изузетно разорном земљотресу, који је Месину малте не сравнио са земљом, 1908. године. То је био најразорнији земљотрес у Европи у 20. веку. Ипак, ова некадашња колонија Грка из VIII века п.н.е. још има чиме да се подичи: градском Катедралом (XII век), црквом Анунцијата деи Каталани (XIII век), Универзитетом (XVI век), фонтанама…
За обићи Италију, веле, потребан је читав живот. За обићи целу Сицилију, бар неколико недеља. Знајући већ да ћемо се Сицилији враћати, одлучили смо се, у овој тури, за јужни и источни део острва.
ВУЛКАНИ
Етна, три пута виша од Везува, један је од званично најактивнијих вулкана на свету, скоро непрекидно у стању ерупције. Скоро из сваког места на југу видећете и данас стуб дима који се извија из активног кратера. Етна је настала пре око милион година и сматра се да је заслужна за настанак североисточног дела Сицилије.
Док у подножју има различите вегетације и пољопривредних култура – вулкански пепео ствара једно од најплоднијих земљишта, где је могуће имати и до пет бербви поврћа годишње – што више идете ка врху, већа је пустош, сива и безоблична, иако на местима где ерупције није било у претходних 20-30 година има планинског цвећа и бодљикавих биљака.
Писани трагови о ерупцијама постоје из V и IV века п.н.е, после из IX, XII, XIV и XVII века. Само у XX веку било је више од десет ерупција, а последња је забележена 2001. године.
Упркос огромним штетама које је знала да изазове, и земљотресима који редовно прате ерупције, на хиљаде људи живи у њеном подножју и нижим обронцима. Службе италијанске државе су добро организоване, тако да су направљени посебни канали куда лава може сигурно да се “спроведе” и да не направи значајнију штету.
Осим Етне, још су два вулкана на Сицилији активна: Вулкано и Стромболи, који су у ствари, посебна острва.
Наша прва станица, Летојани, је симпатично приморско место, с дугачком пешчано-шљунковитом плажом. Као и свако слично приморско месташце, свуда: плажа, море и сунце и “зимски сан” до летњих месеци када засијају безбројни ресторани и више него симпатични, аутентични породични хотели.
Али је наредно место на нашој тури, право откровење. Таормина. Такође колонија античких Грка, постала је део Римског царства после Другог пунског рата. Значајан део историје провела је под влашћу Нормана. Стари град, који се пружа између две градске капије: Порта Месина и Порта Катанија. Обележје града је амфитеатар, други по величини на Сицилији (највећи је у Сиракузи). Ту су и монументална Палацо Корваја, с траговима арапске доминације Сицилијом, али и потоњих доградњи, па се поред чисто арапског торња (који, како веле, подсећа на “Ал Ка ‘бах” – први храм у Меки) налазе и три библијска приказа: креације Еве, првобитног греха и изгона Адама и Еве из Раја. Незаобилазне су и предивна грађевина од розе камена – црква Св. Катарије Александријске (Синајске), као и црква из периода норманске власти, коју издвајају неуобичајени фортификацијски елементи на фасасди. До градских плажа и острвцета Изола Бела може се доћи жичаром.
ЈЕЗИК
Сицилијански језик је језик којим се говори на Сицилији, у већем делу Калабрије, у Базиликати и Кампанији. Сматра се једним од најстаријих наследника вулгарног латинског језика.
Сицилијански се развио под утицајем старогрчког, грчког, арапског, лигурског, каталонског, шпанског и бројних романских језика. Пошто је ово засебан језик, са својом граматиком, има своје дијалекте, али га је у свакодневној употреби потиснуо италијански, посебно међу млађом генерацијом. Сицилијански је остао говорни језик унутар породице.
Наследник истоименог античког града, Сиракуза, четврта је по величини на Сицилији. Још познатија као град у коме је живео – и изумом с преламањем светлости спалио римску флоту која је нападала луку – Архимед. Сиракузу су на острвцу основали стари Грци 733. године п.н.е. под називом Сирако, што значи “слана лука”. Касније се град проширио и на копно, с којим је старо језгро (Ортиђа) везано мостовима. Од знаменитости, најпре наилазите на остатке Аполоновог храма (види се још добар део од седам чеоних и 15 бочних монолитних стубова), који је – ето још једног историјског апсурда – у време Инквизиције служио као затвор. Ту је и градска Катедрала, изграђена на темељима грчког храма богиње Атине (V век п.н.е.), а он, изгледа, на још старијим темељима. Дорски стубови део су зидова катедрале, у којој се налазе бројни артефакти везани за Св. Луцију, светитељку и заштитницу града. После земљотреса крајем XVII века, катедрала је обновљена и додати су елементи сицилијанског барока. Недалеко су најстарије катакомбе у Италији, по свој прилици, 20-ак година старије од римских. Мала црква Св. Луције ала бађа поноси се Каравађовом сликом “Сахрана св. Луције”. Аретузина фонтана , Манијаков замак из 13. века (знате већ за термин “манијак”), Архимедов трг са фонтаном Артемиса, античко позориште… само су још неке од знаменитости града чије ће вас фасаде зграда очарати.
Катанија је други град по величини на Сицилији. Назив Катанија везује се прастановнике Сицилије – Сикеле. Реч “катане” у њиховом језику означавала је нож, бодеж. Симбол града је обелиск са слоном, посвећен Хелиодору, који је изазивао хришћане. Централна грађевина је Катедрала свете Агате, ту је и гроб Вићенца Белинија (коме су у граду посвећени и један споменик и централни, фасцинирајући парк), ту је римски амфитеатар (с капацитетом 15.000 гледалаца), још десетак цркава… На тргу се може видети део речице Арменано, која је у међувремену надградњом “претворена” у понорницу. Интересантно, многи који се први пут сретну са Катанијом, добију утисак недовољне чистоће – а “проблем” је у ствари вулкански камен који је коришћен као грађевински материјал. Ово је, иначе, град где често на фасадама зграда можете видети запечаћене пластичне ковчежиће са дефибрилаторима.
МАФИЈА
Како писати о Сицилији, а не поменути сицилијанску мафију, коза ностру?
Корени мафије на острву су у социјалном раслојавању, у периоду уједињења Италије, када је цео крај додатно осиромашио. Предрадници који су куповали имања осиромашене властеле постали су донови, а сељаци – “војници”. Тако су на бази заједничког интереса настајале “породице”, па сваки члан организације има две: своју примарну, и мафијашку. Обема мора да буде лојалан.
Насупрот њима, стандардна позиција жене је да буде покорна и лојална, да се не дружи и не креће изван “породице”. Али, времена се мењају, па је на пример породица Сан Паоло у Катанији позната по томе што је сад воде – жене. Сви њени преживели мушки чланови су у затвору.
Чланове организације везује “омерта”, завет ћутања, чије се кршење кажњава брутално, најчешће на члановима породице. На пример, иако је држава сакрила Томаза Бушету пошто је сведочио и тако помогао осуду више од 400 мафијаша, мафија се окомила на његову породицу, и чим му је син напунио 13 година – што је граница између детета и момка власног да сам одлучи о судбини – киднаповала га, убила у киселини и спржене остатке испоручила мајци испред врата.
Са друге стране, туристи су безбедни на Сицилији. Мафија је свесна да су они извор прихода, јер, на пример, продаја дроге скаче неколико пута у току сезоне. Туристи опет желе да виде и атракције, социлијанска села из којих потиче највећи део чланова организације, па и она у којима су снимани познати филмови, понајпре Кополин “Кум”. Највећи део кадрова ове трилогије снимљен је у селима Форца д’Агро и Савока, где је домицилно становништво статирало, па чак и локални свештеник, који је обавио “наопако венчање” Мајкла Корлеонеа и Аполоније, да оно не би производило дејство у стварном животу.
Ни једна сцена “Кума”, ето куриозитета, није снимљена у селу Корлеоне. Прича казује да је то зато што Копола није озбиљно схватио захтеве локалне “породице”.
Коза ностра је, иначе, “родитељ” мафијашких организација Ндрангета у Калабрији и Камора у Кампањи.
Недалеко од Катаније леже три огромне стене, познате под називом “Киклопске хриди”. Вулканског су порекла и другачије од осталих стена уз ову обалу. Легенда каже да је те каменове на брод којим је пловио Одисеј, бацио киклоп Полифем, кога је Одисеј претходно ослепео.
Како да овај обилазак југа Сицилије не завршимо храном? Кад огладните, ту су аранћини – крокети од пиринча у облику лопте, напуњени различитим састојцима (месом и парадајзом, спанаћем, пршутом и моцарелом…). Сфинционе је “сицилијанска пица”, пахуљасте коре, правоугаона, с умаком од парадајза, сардинама, биљем, сиром и луком на њему. Карне ди каваљо значи “коњско месо”. То је, тврде Сицилијанци, једно од најбољих јела на свету. Капоната је наслеђе Арапа и углавном се састоји од патлиџана, а понегде се додају различити састојци, попут капара или сабљарке. За дезерт, каноли – посебно спремљено и увијено тесто испуњено рикота сиром, пистаћима, чоколадом… Или бриоће кон гелато. Ово је, у најкраће, сендвич са сладоледом. И пазите, сладолед хоће да “побегне”. Уз јело, наравно, иду вина. Најпознатије сицилијанско је “неро д’авола”, а од слатких “марсала”.
А уз све то, незаборавно задовољство сусрета са вековима цивилизације и мноштвом различитих култура који су обогатили ово острво.