Ја, заиста, могу да разумем људе 1989, 1990, 1991. – када је већина била закуцана за информације које су им филтриране слате преко доминантних државних медија и (скоро да) нису имали никакву алтернативу, нити могућност да сами дођу до информација.
Не могу, никако, да разумем људе 2019, 2020. или 2021. – у доба када информација „само чека“ да буде покупљна. И када је могуће сазнати све.
Знате, наша преломна тачка је била Херцеговачка. Тада је требало да се на улицама нађе милион људи и да неки заврше у Дунаву. Није било. Бунило се њих пар стотина. Остали су ћутали. Зашто? То само они знају. Сад више није ни битно. Касно је.
У међувремену, добили сте брлог од државе. Руски клозет. Лечилиште фрустрација Боцан Харченка. Перверзну играчку трећеразредне администрације у ЕУ и САД, која ће свакој власти овде допустити све, ако то води до признања Косова. Мафијашки конзорцијум чврсто повезаног људског отпада свесног да у нормалним околностима никад не би могао да се нађе на местима која сад заузима и позицијама која им сад омогућавају лажни углед и поштовање. Општу отимачину карикатуралних ликова с цивилизацијске и интелектуалне маргине за све што има икакву вредност, како би обезбедили генерације својих потомака.
Добили сте физичку несигурност, уместо да решавате правну несигурност, и егзистенцијалну неизвесност, уместо да решавате развојну.
Усрали сте државу. Усрали сте будућност своје деце и њихове деце. Неће моћи сви они да побегну из ове септичке јаме концентрованог зла. Можда ће побећи 10-15%. Остали ће морати да живе овде. Да их уче неуки наставници и професори. Да их лече необразовани лекари. Да им „чињенице“ сервирају „новинари“ с мало образовања и превише изопачености. Да им права штите у десничарју и светосављу огрезле судије и адвокати. Да мало-мало шетају за неким костима у извједби УЗП СПЦ и тиме задовољавају све своје културне и духовне потребе.
Усрали сте државу. Из патолошке потребе да буде већа него што може да буде, да хегемонише и господари над околним земљама иако пола ваше земље зврји празно – добили сте непријатеље на свакој граници. О, да, добили сте и служинчад у земљама на које сте се намерили, па имате лажни осећај да вас воле и желе – а у ствари, себи сте на врат навукли моралне и цивилизацијске беднике који су издали и усрали државе свог рођења, а неће вашу?
Усрали сте државу. И усрали сте себе. Или обрнутим редом, свеједно је.