Чудна је ова данашња женска омладина по питању секса, да простите. Све неке перверзије, те пали, те удри, те вежи… Признајем, не сналазим се баш најбоље.
У моје време се знало: шљепиш је по гузици да јој очи зазвече, стиснеш око струка да нема мрдања, и готово. А сада…
Раскомотили се она – нека за потреба ове исповести буде М. – и ја у постељини, пољупци, дахтање за врат и све по реду и протоколу, и таман ја посегнем руком да проверим шта мисли о мени, разумете јел`те, кад:
– Стани! Имаш ли свећу?
Јао, Вучинићу, коњино, заборавио си на романтику! Шта ће девојка о теби да мисли, да си је одвео у кревет само због неколико њених делова тела?
Скочим ја на ноге лагане, да пронађем свећу, кад оно као за баксуз… Шта ће ми свеће кад нема рестрикција више? Добро, може и славска свећа – опростиће Свети Арханђел – кад су љубав и романтика у питању. Упалим свећу, ставим поред кревета, попут пантера скочим на М, а она ће:
– Мислила сам, знаш, да мало накапљеш воска…
Е шта овој омладини неће пасти на ум! `Ајде ја, шта ћу, опет устани, узмем ону свећу, накривим је, крене восак да капље… Пет минута, по оној постељини, размишљам како ће то после да се скине за ђавола…
– Хахахаха како си ти духовит, колико се разликујеш од мојих вршњака, они би одмах восак на мене. Него… татице, имаш ли ти можда бич?
Је л` то она мени рекла “татице”? Ма ко то да проверава, у глави ми одзвања оно “бич”.
“Сачувај Боже, шта ти мислиш, да сам ја неки кочијаш? Дипломирани правник, еј! Добро, нисам баш најбољи у историји Правног, то може бити само један, али…”
– Добро, добро, не љути се. Донеси мувалицу, то имаш сигурно!
Где ова нађе муве пред крај новембра? Али хајде, да јој не покварим ужитак, женски либидо је ђа`ола работа, одмах је заболи глава кад јој нешто одвраћа пажњу, кад зуји мува око главе и мене нервира… Одем по мувалицу, померим завесу, и кренем да бијем на слепо по оном прозору, к`о да бијем Ђуку Бизона, шта ћу, ћор к`о слепић, не носим сочива у кревету – рачунам, ако брзо ударам погодићу кучку да ми више не омета љубавни занос…
Кад, ова се кикоће у кревету:
– Татице, мислила сам… Знаш, била сам много неваљала.
“Нешто си разбила? Пала си испит? Ниси устајала старијима у превозу?”
Ма, је л` то она опет мени рекла “татице”, јеб`о је отац?
– Ма не. Баш сам била неваљала. Требало би да ме вежеш и да ме казниш.
Боже ме сачувај и Свети Аранђеле! Па ниси ми скувала боранију за ручак, па да те везујем за радијатор!
Вала, једино је требало брњу да ти запушим да ме не деконцентришеш, али хајде сад… Одох ја да нађем канап, ама одакле ми канап у стану? Одакле ми уопште, нећу да се бесим! Обучем се, одем до аута, узмем сајлу за вучу, вратим се назад, хајд` скидај се опет, искрено да вам кажем већ ме прошло, али не одустаје Вучинић тек тако, ђед Блажо у гробу да ми се преврће, братство да обрукам…
Кренем ја да јој мотам ону сајлу око руке, ал` ђавола, ја је уврћем, она се разврће, уврћем, разврће се… Једном руком држим куку да је не опаучи по глави – јесам к`о студент био с некима онесвешћеним од алкохола, али ово је умишљај – другом мотај и премећи, таман стегнем некако, она извлачи руку и вели да нисам добро стегао…
– Знаш, мало ме побољева глава, хајде да спавамо, па ћемо сутра да наставимо…
Море, дете, сутра ми није тај дан у месецу, мислим се, кад ће она:
– Али прво идемо до секс шопа, да купимо неке играчке. Уопште ниси модерно опремљен!
_______________________________
Текст је написан с намером да забави. Догађаји не одговарају стварности. Молим чланове ближе и даље фамилије, ако су уопште читали и/или прочитали до краја, да забораве шта су видели!