Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Новине тога времена писале су да су њени просци, између осталих, српски краљ Александар Обреновић, грчки принчеви Никола, Ђорђе и Андреј (отац супруга данашње британске краљице), те бугарски цар Фердинанд. Но, осма, и можда најлепша кћер црногорског краља Николе, принцеза Ксенија је на крају својом вољом остала неудата. Било је то помало чудно, посебно Прочитајте још…
Блажо Бошковић (1860. – 1912.). Знаменити црногорски јунак, ђенерал (бригадир) и судија. Један од најпознатијих изданака бјелопавлићког братства Бошковића, из Орје Луке код Даниловграда. Од доброга семена: син је старог сенатора Баја Бошковића (1835. – 1876.), такође бригадира, хероја из битке на Вучјем долу, једног од најбољих познаваоца обичајног права у Црној Гори, опеваног Прочитајте још…
Најскупља битка у црногорској ратничкој историји била је – опсада Скадра 1912.-1913. Најскупља и по уложеним средствима, и по дужини трајања, и, што је најважније, изгубљеним људским животима: погинуло је више од 5.000 Црногораца. Скадар је формално заузет 23. априла 1913, када је потписан Уговор о предаји. Ова битка је уједно и најбесмисленија и Прочитајте још…
Да није било Божића на Мојковцу, не би било Васкрса на Кајмакчалану. Не знам да ли је ова, прилично епска реченица, заиста израз Василије Вукотић, ћерке сердар Јанка, па ју је касније преузео владика Николај, или је једна од оних догматских конструкција типа „чувајте ми Југославију“, настала у сасвим другој „кухињи“, па онда „пришивена“ Прочитајте још…
Није толико познато да и Црна Гора има интересантну поморску традицију, упркос чињеници да је као модерна држава, на море изашла тек после рата 1876.-1878. у коме је заузела Бар (тада Пристан) и Улцињ. То је био први пут да су Црногорци и формално имали море, после времена Дукље, Зете и државе Црнојевића, као и Прочитајте још…