Злочин је злочин.
Нема веру или нацију, иако се често врши у име вере или нације.
Једнако се гнушам сваког злочина – а мало више оног, који су у моје име, а и не питајући ме, без мог знања, воље и дозволе, вршили моји сународници и суграђани, према неким недужним људима, само због њихове другачије вере или нације. И баш зато, што су ме именом, вером и нацијом – а без мог знања и хтења – уплели у то крваво клупко, имам право да за такве и тражим и очекујем најтежу казну.
Отуда, држим да имам и морално и свако друго право да апсолутно и безизговорно исти аршин и исти однос очекујем и према онима, који су, у име вере или нације, вршили злочине, према мојим недужним сународницима и суграђанима.
Злочин има и лице, и име и презиме. И дужност сваког од нас – без обзира на веру или нацију! – је да упремо прстом у то лице, име и презиме у својим редовима, и не дозволимо да политика или неки други интерес злочинца ослободе одговорности. Ако то не учинимо – онда на себе пребацујемо одговорност за грех извршен у наше име, а без нашег знања, воље и дозволе.
И да се најзад оконча тај перпетуум мобиле узајамних дуговања и потраживања. Јер, нећемо, ни „ми“ ни „они“, наплатити ништа: само ћемо додатно задужити и своју децу и децу своје деце…