Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Када бих те срео, када бих те само срео… Негде, на улици, саму, замишљену, и – знам – несрећну… Када бих те срео, такву, и – знам – и даље лепу, после толико времена без речи бих те загрлио, стиснуо чврсто да те опет не бих изгубио – и љубио. Када бих те, само, Прочитајте још…
То шта „пакујете“ у понос, пркос, инат, посебност… најчешће су само примитивизам, глупост, необразовање и психијатријском науком никад објашњено кур*ење. Цивилизовани део света то баш тако види, супротно од ваших очекивања – а предалеко од јуначких „паковања“ за интерну употребу – чак и онда када неки од њих с извесном дозом симпатије посматрају те Прочитајте још…
Када не дуваш у исту тикву са шовинистима и националистима – ти си издајник. Када не прослављаш измишљену историју и не верујеш да су други народи нижа раса или измишљени – ти си издајник. Када не урличеш о светосављу, не прихваташ попове као врховни ауторитет и не примењујеш измишљене верске ритуале – ти си Прочитајте још…
Све ће ово поћи дођавола. Незавршени ратови, који се никад неће завршити, јер је неко неком увек дужан. Валута је крв, мотив у слободно конструисаном и интерпретираном колективном сећању, а начин извршења – колективна крвна освета. Око за око, зуб за зуб. Само, моји око и зуб вреде дупло више од твојих. Проклетство Балкана. Прочитајте још…
Као млађи, славио сам Јулијанску Нову годину, популарно, али погрешно, названу „српску“ или „православну“, пре свега као вид отпора једноумљу. Из ината „комунизму“. Протеста због испраних мозгова. Не зато што мислим да је треба славити, јер је „њихов“ календар лош, а „наш“ добар. Само као нешто што је нервирало оне који нас тлаче. Мотив Прочитајте још…
Расплет црногорске кризе, која је изазвана неколико година пре покушаја државног удара 2016, почео је усвајањем Закона о слободи вјероисповјести, крајем 2019. Главна замерка том закону одавде из Србије, и од просрпске опозиције у Црној Гори, била је да „отима имовину Српске православне цркве„. Нешто мало више од две године по усвајању закона, све Прочитајте још…
Последњег дана 2012. године објављен је – тако се мислило – последњи број штампаног издања магазина „Њузвик“. „Дигиталци“ су ову „смрт принта“ једва дочекали као доказ упорно понављане тезе да „принт нестаје“, да све преузима дигитал. Но, само нешто више од године касније, „Њузвик“ се вратио у штампаној верзији. Упркос несташици хартије и нагло Прочитајте још…
Србија и Срби већ традиционално и већ деценијама жигошу, презиру, оспоравају интелектуалце, дајући предност полуобразованим медиокритетима наоружаним крупним речима, слатким митовима, измишљотинама и илузијама. Интелектуалаца је зато у Срба све мање, а медиокритета све више. То је, на жалост, сасвим логичан процес. И, опет – на жалост – неповратан. И води ка претварању у Прочитајте још…
Који год придев да употребимо да опишемо Охрид, премало је. Овај град и језеро које се по њему зове, тешко би стао у један опис, један утисак, или песму. Али зато, лако стане у срце. Препознатљива степенаста архитектура, коју нагледа величанствена Самуилова тврђава, врева туристичког велеграда и мир и спокој језерске луке, мноштво ресторана Прочитајте још…
Како изгледа животни циклус у Србији? Багра, банда, цивилизацијски отпад… покраде земљу и народ, ненормално се обогати, злоупотребљава шта год може, увлачи државу и народ у ратове, не презајући ни од сарадње са непријатељима и окупаторима… Онда се дигне буна, па багра, банда, цивилизацијски отпад – буде пострељана, повешана или затворена, а њена имовина конфискована. Прочитајте још…