“Отворени Балкан” је дио исте двовјековне амбиције, једна од глава исте великосрпске хегемонистичке аждахе

 

(Глас Црногорца, 17. децембар 2022.)

 

Иако смо у многим питањима истомишљеници, у једноме се никако не слажем с уваженим А. Николаидисом. “Отворени Балкан”, као најновија реинкарнација великосрпског национализма и шовинизма, осмишљена тако да кроз подјелу интересних сфера задовољи и великоалбански национализам и шовинизам, никако није работа на коју је могуће, довољно и учинковито одговорити (једино) презиром према егзекуторима те зле идеје у Црној Гори.

“Отворени Балкан” је дио исте двовјековне амбиције, једна од глава исте великосрпске хегемонистичке аждахе, потпуно једнако зло ономе које је спонзорисало атентате на књаза/краља Николу, иста сплетка и завјера која је перфиндно уништила црногорску државу 1918, исто избезумљено “једнонародно” чудовиште које је 1919.-1928. спаљивало црногорске домаћине у кућама и црногорско име у сјећању, и исто оно које је од 1941. до 1945. клало Црногорце који су у петокраци видјели могућност обнове своје древне и славом овјенчане државе, перфидна меморандумска наказа која од 1989. од Црне Горе прави тек један глас подршке за малоумне и геноцидне идеје о Србији као нужном балканском хегемону, иста она злочиначка рука из 2016…

“Отворени Балкан” своју работу у Црној Гори ради на опробан и доказан начин: као у “Бомбашкој афери” или на “Подгоричкој скупштини”, тај опскурни Гарашанинов, па Пашићев и на крају надограђени “Меморандумски” пројекат за обављање прљавог посла уништења Црне Горе и Црногораца користи Црногорце слабог карактера а великих и гладних очију, који свакако имају право да се одрекну очева и ђедова и назову Србима, али не и да Србији у мираз донесу Црну Гору, у нади да би тако – а неће успијети никако – постигли да их Срби(јанци) доживљавају и третирају као себи равне.

Неадекватни одговор(и) црногорског политичког естаблишмента на различите видове истог великосрпског хегемонистичког зла, на различито обученог и обријаног али једнако на маст, ракију, зној и крв усмрђелог четника, од 1990. наовамо – нијесу и не смију бити оправдање да се Црногорци предају. Нити су та 30-годишња искуства довољан разлог да се вјерује да је изопачено зло, које је одавна раскинуло с реалношћу, логиком, хуманошћу, правичношћу… могуће побиједити гандијевски, презиром и изопштењем. Не. Можда оно чојство у нама жели да вјерује да је то могуће, али разум и искуство морају да проговоре – да је то научна фантастика.

Са великосрпским хегемонистичким злом, тим трајним пројектом крви и тла, који су у геном усадиле бајке и митови, а подржава га и спонзорише великоруско хегемонистичко зло, с опскурним идејама и дјелима која јавно, јасно и гласно деценијама не признају постојање, презиру, негирају и ниподаштавају црногорску државу, црногорски народ, црногорски језик, културу, цркву, историју… не може се и не смије се другачије него на једини начин и јединим “језиком” који та банална сила разумије: на апсолутно исти начин на који то они сами већ одавно раде Црногорцима. Ни мање, ни више.

____________________________________________

Линк ка оригиналу

ПОДЕЛИ:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *