(Колумниста, 26. мај 2017.)
Најновији испад америчког председника, Доналда Трампа, запрепастио је многе, а не малом броју њих послужио за подсмех.
Гурање црногорског премијера Душка Марковића с леђа, на самиту НАТО, добро је дошло за поспрдне коментаре о Црној Гори, о значају Црне Горе за НАТО, о актуелној влади у Подгорици, па и о самом Марковићу.
Да оставимо локалну злурадост по страни: немам ништа против да се политички противници смеју Марковићу и ДПС-у. Иако би сасвим исто било да се Трампу на путу нашао Медојевић или Мандић, право и могућност опозиције јесте тај подсмех носиоцу власти. Проблем је, међутим, много дубљи.
Трамп је, још једним гестом у низу, увредио још једну државу. Ништа ново. Чини он то и већима и богатијима од Црне Горе. Чинили су и пре њега.
https://www.youtube.com/watch?v=bhBcgB_GZD4
Шта је, у конкретном случају, Марковић могао да уради? Како да реагује? Да га ишамара, да он њега изгура, да му исчупа гркљан? Знам, тако би поступио свако од критизера, који се до сад никад нија нашао у сличној ситуацији и вероватно никад неће, па му је лако да сабљом витла. Марковић је поступио најбоље што је могао имајући у виду елемент изненађења.
Доналд Трамп се понаша као бахата сировина којој је све дозвољено – зато што јесте бахата сировина којој је све дозвољено. Он лежи на парама, али, авај, паре не купују ни етикецију, ни господство, ни харизму.
Он се на исти начин понаша према свима: према својој жени, према „бедницима“ које у ријалитију испитује да ли би могли да постану део његове компаније, према већини страних државника.
Може му се.
На челу је најмоћније државе света, носи „нуклеарно коферче“ у руци, од њега зазире цео свет…
Са друге стране, баш то би, у нека ранија времена, обавезивало на цивилизовано понашање, уважавање других држава, разумевање: јер сви они „с друге стране“ знају да си ти на челу најмоћније државе света, да носиш „нуклеарно коферче“ у руци, и реално зазиру од тебе.
Чему онда потреба да то показујеш, да се бахатиш, сем ако у суштини ниси мали човек кога је стицајем околности допала велика функција?
https://www.youtube.com/watch?v=LVxlZ5TPfq0
Када је тај моменат уљудности, цивилизованости, у америчкој дипломатији нестао, не могу да прецизно лоцирам. Ја ћу то радо везати за време Медлин Олбрајт, иако је испада било и пре.
Олбрајт је само постала парадигма џукачког насилништва каквог се гаде чак и они прави насилници: насилништва у коме ниси стварно ти силан, већ сила која стоји иза тебе. Баш зато, скаредне бутине поменуте госпође нису остале само мотив за препричавање међу старим европским дипломатама.
Да се вратим на Трампа и Марковића: у очима милијардера, то је само уобичајено понижавање неког безвредног човечуљка, каквих у својој корпорацији може да мења лопатом. У односима међу државама, међутим, то је понижавање друге државе. Притом, партнерске. То што Трамп вероватно не зна која је држава у питању, још горе – а сасвим се уклапа у слику личности, која је и раније правила гафове незнањем о другим земљама.
Е, над тиме нико не треба да ликује. Чак ни они који су против актуелне црногорске власти, колико год је не волели, јер је тешко основано веровати да би они значајније подигли углед државе и да се они не би нашли у Марковићевој кожи. Сем ако у њиховој визији државне егзистенције не постоје никакви односи са САД.
У САД је покренута петиција, на сајту Беле куће, са захтевом да се Трамп извини Црној Гори и Марковићу.
Što reče neko od SG zvaničnika, Crnoj Gori je baš dobrodošao jedan ovakav ispad jer malo ko je u svetu čuo za njih a kamoli znao da nađe na karti. Oni se nisu uvredili. 🙂