Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Осамнаест дана тог септембра 1916. највиши врх планине Ниџе био је само дно пакла. Кајмакчалан, неприступачна стена од гнајса и гранита, на 2.521 метру (на старим картама 2.525) надморске висине, изазов је и данас, и за професионалне планинаре. Тог септембра, међутим, маглом окована пустош на граници Грчке и Србије („Нове области“, „Маћедонија“, данас БЈР Прочитајте још…
Отмице путничких авиона у СФРЈ и њихови пребези у иностранство увек су били забрањена тема, јер је по сваку цену ваљало сачувати идиличну слику социјалистичке државе. Па ипак, зна се за бар осам отмица (кажу истраживачи), од којих је свакако најпознатија, најгламурознија, најозбиљнија и „најсвежија“ она која се догодила 26. септембра 1981. Тада је Прочитајте још…
Србија од 2000. године наовамо, је много више партијска држава, него икада у једнопартијском недемократском режиму Коминтерниног агента, србомрсца Јосипа Броза. Вишепартијски систем у Србији само је произвео разгранату партократију, у којој се медиокритети, људи сумњивих моралних квалитета и никаквих знања и способности, чланством у странкама утркују да добију бољи посао, позиције, зараду… Притом, Прочитајте још…
Српска и црногорска војска у Првом светском рату водиле су махом одбрамбене акције, односно битке на сопственој државној територији. Па ипак, иако обе војске изнурене претходним балканским ратовима, у којима су имале приличне људске и материјалне губитке, без довољно оружја, муниције и опреме – извршиле су две офанзиве на територију суседних држава, што на Прочитајте још…
Пре – пази сад! – седам година објавио сам текст, као реакцију на додељивање титуле почасног грађанина Београда (сад већ бившем) шпанском министру иностраних дела, Мигелу Анхелу Моратиносу. Назочни почасни грађанин српске престонице се после тога у Београду појавио једном, или двапут, и то је то. Добро, неки други почасни грађани ни толико. Прочитајте још…
Можда је посета Џозафа Бајдена, потпредседника САД, на глобалном нивоу корисна за Србију, њене позиције на Балкану и евроатлантске интеграције, али стиче се утисак да је (и) овом приликом, манифестовао не само чврст и непомирљив став према Србији, већ и потпуно непоштовање земље домаћина. Није америчка дипломатија, ваљда још од Вудроа Вилсона, увек била Прочитајте још…
Идавачи уџбеника буне се због уличне продаје половних књига за основну и средњу школу. А рачуница је јасна: комплет половних књига је више него двоструко јефтинији од комплета нових уџбеника. За народ у Србији, доведен до беде, довољно. . Занимљиво: улични продавци, који немају никаква леђа (aли, факат, и не плаћају порез и друге Прочитајте још…
Не знам колико је зонирање паркинга олакшало паркирање у центру града. Знам житеље центра, који, иако су платили месечну повлашћену карту, немају где да паркирају, јер није проблем цена већ – мањак паркинг места у центру. Са друге стране, на Новом Београду и у Земуну није (толики) проблем недостатак места, већ алавост градске управе Прочитајте још…
Верујем и надам се да сваког правог Хрвата чини бескрајно „поносним“ она брилијантна победа над ненаоружаним старцима, женама и децом, „Олуја“ од пре 21 године. Саркастичан сам, наравно. Не могу да прихватим да се свесно унесрећaвање сународника и комшија друге вере и нације, промовише као врхунско национално достигнуће, а оргазмично радовање туђој несрећи Прочитајте још…
Немам обичај да пишем о књигама које сам прочитао, па ипак, овог лета су ми се некако „наместиле“ две за редом, које су ме поприлично уздрмале. У неку руку и измениле неке моје ставове. А обе, иако радње смештене у различите временске оквире, за основну „потку“ имају радикални ислам. Реч је о књигама „Орханово Прочитајте још…