Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Дуго нисам објавио књижевну критику, а много је добрих наслова прошло кроз моје руке у међувремену. Критеријум – како да се одлучим за три, свео сам на – три поседње прочитана наслова. Тако је испало да у овој тури пишем о књигама двојице аутора, чије сам претходне наслове већ коментарисао, и да притом изостане Прочитајте још…
Сви који ме познају, знају и колико ми је тешко да пишем о делима људи које сматрам пријатељима односно, толико блискима да нам се сензибилитети поклапају. А управо сада писаћу о књигама четворице таквих људи, суочен са сопственим кочницама да не испаднем пристрасан и субјективан управо због тог подељеног сензибилитета. Књиге о којима ћу писати – Прочитајте још…
Обећао сам, и морам да се позабавим трима књигама домаћих аутора, којима је основна потка – бурна српска историја у 19. и с почетка 20. века. Признајем, волим књиге с таквом тематиком, али сам, опет, посебно обазрив, јер је ту само ствар вештине и знања аутора колико ће успети да побегне од сувопарне историје Прочитајте још…
Немам обичај да пишем о књигама које сам прочитао, па ипак, овог лета су ми се некако „наместиле“ две за редом, које су ме поприлично уздрмале. У неку руку и измениле неке моје ставове. А обе, иако радње смештене у различите временске оквире, за основну „потку“ имају радикални ислам. Реч је о књигама „Орханово Прочитајте још…
Велика је част, одговорност и изазов радити интервју са неким ко годинама ради у новинарској бранши. Интервјуи се углавном раде са неким поводом. Не поштујем то правило увек и зато данас представљам Небојшу Вучинића, одговорног уредника „Новости Енигма“. Небојша је дипломирани правник, новинарством се бави више од тридесет година. Он је блогер, и твитераш, и Прочитајте још…
Када сам, пре осам година, први и до сада једини пут ишао на Крф, путовао сам аутомобилом од Солуна ка Игуменици, тада новим ауто-путем „Егнатиа одос„. Сећам се да су ми основне импресије биле – брз одлазак „под облаке„, фантастични планински пејзажи и очаравајуће долине, и ужасних, али ужасних 80-ак километара старог пута. Тих Прочитајте још…
Три године заредом сам се спремао да у касно пролеће одем у једини град Црне Горе, који, откако сам оматорио, током лета заобилазим у широком луку. Када се прве године испречио породични проблем, нисам томе придавао велики значај. Наредне године, мој озбиљни здравствени изазов ипак ми није деловао „сумњиво“. Али, 2015, када је баш Прочитајте још…
Безмало свако од нас у неком тренутку имао је неког блиског – члана породице, пријатеља, колегу, комшију – кога су из болнице вратили кући „да умре“. Дијагноза је, наиме, била таква да спаса нема, а и да је помоћ прилично ограничена: често ни толика да се страшни болови умирућег од најтежих болести, не могу умањити.Вратити Прочитајте још…
Тај снег, који шкрипи под ногама, и наоко руши перфектан мир некомерцијализоване природе, са нашим и траговима понеке зверке. Оморике и борови, грана отежалих од снега, ипак достојанствено усмерени ка небу, изазивају страхопоштовање. Тек нешто даље, а опет довољно далеко да радосна цика не помути тонове тишине, деца се санкају и уче прве кораке на Прочитајте још…