Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Владика Петар Други Петровић Његош је 28. марта 1832. формирао црногорски Сенат, у чијим је рукама била законодавна, судска и извршна власт, као и оружане одреде: Гвардију, која је извршавала одлуке Сената, и Перјанике, владареву гарду. Све ово је учињено сходно одлукама Општецрногорског збора (скупштина главара), донесеним на Цетињу (14. октобра 1831. године), а Прочитајте још…
Пошто сте се јуче по мрежама и у медијима исплакали над тужном судбином великог државника, Слободана Милошевића, ево вам данас прилике да попљујете највећег издајника, Зорана Ђинђића, који је добио шта је заслужио. То је доминантна слика данас у овој земљи, слика људи (или нељуди, како вам мило) који је насељавају. У вашој болести, Прочитајте још…
Особа Владимир Божовић, по националности Србин, држављанин Републике Србије, за коју треба претпоставити да је и даље у радном односу у Министарству спољних послова Републике Србије, наставља да се лажно представља као „Амбасадор Републике Србије у Црној Гори“. То, на жалост, не чини својевољно, већ сва је прилика уз сагласност, а можда и по Прочитајте још…
Воли овај народ да се прави луд, усавршио је ту вештину скоро до савршенства. Да не види и не чује све шта му не одговара. Да из оног што види и чује, изабере само оно шта му одговара. Да има свако право, према сваком, и да нема никакву обавезу, ни према коме. Да бира Прочитајте још…
Немам превише разумевања за било шта што третираш као свој проблем, од оног момента од ког покушаш да мени ултимативно наметнеш своје ставове, уверења и погледе, рачунајући и затуцаност и примитивност, као једино исправне, моралне и тачне. У том моменту, штавише, добијам порив да твоје ставове, уверења и погледе, рачунајући и затуцаност и примитивност, Прочитајте још…
Српско друштво у сваком историјском циклусу испродукује превише људи жељних освете. Та освета некад иде до размера грађанског рата, некад буде на нивоу убиства комшије или комшијиног потомка, некад као репресија над политичким неистомишљеницима, некад… али никад, никад не изостане. Ово чисто ако се понекад питате зашто је 19. век у цивилизацијском развоју и Прочитајте још…
Слобода никад није апсолутна: она је право ограничено једнаким правом другог. Злоупотребљена слобода, слобода искоришћена у нечасне циљеве, с побудама изван опсега дате слободе, или да би се другоме ограничила нека слобода, претвара се у сопствену антитезу, у суштинску неслободу. Отуда слобода представља и обавезу – нити је се ко може и сме одрећи, Прочитајте још…
Пошто су на Црној Гори направили експеримент „спашавања“ државе у режији попова, сада је на ред дошла Србија. Можда сам досадан указујући на нужност јасне одвојености државе и цркве и одстрањења религије из политичког живота – али ћу опет рећи: нема у томе науму (црквеног отвореног или прикривеног политичког вођства) среће, нема будућности. Прочитајте још…
Где је место цркве у модерној држави? За почетак, да расчистимо – шта је држава. Држава је организација која има монопол власти у одређеној друштвеној заједници, и поставља се као сила изнад друштва ради заштите поретка. Ово је опште место у Оксфордском речнику. Ова дефиниција се, као што можемо да видимо, значајно ослања на Прочитајте још…
Цркве и манастири, као и верски објекти других заједница дуго присутних на тлу Србије (џамије, нпр.), као и објекти и остаци прехришћанских заједница, одавно више нису само религијски симбол: део су историјског, цивилизацијског, националног и културног идентитета и наслеђа народа који живе у Србији и државе Србије. У значајном делу српске средњевековне историје, на пример, Прочитајте још…