Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Четврти владар из црногорске династије Црнојевића, Ђурађ, владао је кратко (1490. – 1496.), али је за то време оставио дубок траг у историји. Иако су извори из тог периода шкрти и мањкави, непорециво је да је најстарији син Иванов у историји забележен по три основа: као човек који је дотадашњу државу Зету преименовао у Прочитајте још…
Новине тога времена писале су да су њени просци, између осталих, српски краљ Александар Обреновић, грчки принчеви Никола, Ђорђе и Андреј (отац супруга данашње британске краљице), те бугарски цар Фердинанд. Но, осма, и можда најлепша кћер црногорског краља Николе, принцеза Ксенија је на крају својом вољом остала неудата. Било је то помало чудно, посебно Прочитајте још…
Вероватно једна од најинтригантнијих и најтрагичнијих личности Црне Горе и њене владарске куће, био је принц Мирко Петровић Његош. Мирко је био средњи син краља Николе, с титулом „велики војвода од Граховца и Зете„. Уједно, био је једини Николин син који је имао потомство! Мирковом старијем брату Данилу био је, по линији наслеђа, Прочитајте још…
Исти дан у црногорској историји сведочи о два примера витешке части и истовремено две страшне трагедије. Док је на северу централне Црне Горе, на Бадњи дан 1916, оперативна већина црногорске војске гинула заустављајући аустроугарске трупе, на југу, испред једног малог пристаништа на албанског обали, а тако близу Црне Горе, у таласима су заувек Прочитајте још…
Дуго је Црна Гора покушавала да Боку Которску и друге делове приморја припоји матици, са којом су били једно још у 11. веку, као Дукљанско краљевство. Чак у три наврата крајем 18. и с почетка 19. века Црногорци су заузимали приморје, и сва три пута, или војно надјачани, или под притиском „међународне заједнице“, која Прочитајте још…
Блажо Бошковић (1860. – 1912.). Знаменити црногорски јунак, ђенерал (бригадир) и судија. Један од најпознатијих изданака бјелопавлићког братства Бошковића, из Орје Луке код Даниловграда. Од доброга семена: син је старог сенатора Баја Бошковића (1835. – 1876.), такође бригадира, хероја из битке на Вучјем долу, једног од најбољих познаваоца обичајног права у Црној Гори, опеваног Прочитајте још…
Осамнаест дана тог септембра 1916. највиши врх планине Ниџе био је само дно пакла. Кајмакчалан, неприступачна стена од гнајса и гранита, на 2.521 метру (на старим картама 2.525) надморске висине, изазов је и данас, и за професионалне планинаре. Тог септембра, међутим, маглом окована пустош на граници Грчке и Србије („Нове области“, „Маћедонија“, данас БЈР Прочитајте још…
Отмице путничких авиона у СФРЈ и њихови пребези у иностранство увек су били забрањена тема, јер је по сваку цену ваљало сачувати идиличну слику социјалистичке државе. Па ипак, зна се за бар осам отмица (кажу истраживачи), од којих је свакако најпознатија, најгламурознија, најозбиљнија и „најсвежија“ она која се догодила 26. септембра 1981. Тада је Прочитајте још…
Српска и црногорска војска у Првом светском рату водиле су махом одбрамбене акције, односно битке на сопственој државној територији. Па ипак, иако обе војске изнурене претходним балканским ратовима, у којима су имале приличне људске и материјалне губитке, без довољно оружја, муниције и опреме – извршиле су две офанзиве на територију суседних држава, што на Прочитајте још…
На самом крају Првог светског рата, команда немачке царске морнарице, одлучила се за умногоме самоубилачку мисију – напад на британску флоту у јужном делу Северног мора, а потом на британско копно. И то све кријући од нове немачке владе Максимилијана од Бадена, који је преговарао покушавајући да испослује што часнији мир. Команду за офанзиву Прочитајте још…