Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
На самом крају Првог светског рата, команда немачке царске морнарице, одлучила се за умногоме самоубилачку мисију – напад на британску флоту у јужном делу Северног мора, а потом на британско копно. И то све кријући од нове немачке владе Максимилијана од Бадена, који је преговарао покушавајући да испослује што часнији мир. Команду за офанзиву Прочитајте још…
Latinica Лујо Витез Ловрић умро је мирно, на Сушаку, 26. новембра 1986, у 92. години. Умро је, веле шкрти биографски подаци, и срећан, јер је доживео остварење идеје југословенства, за коју се свим срцем борио. Био је слеп 70 година, од септембра 1916, када је, као борац Прве српске добровољачке дивизије, у Добруџи, Прочитајте још…
Историјски односи Срба и Турака, из српске перспективе данас, најчешће се описују кроз две синтагме: да је Србија провела 500 година под Турцима, и да су Турци као необуздани, прљави и немарни криви за све лоше шта се као наслеђе дешава у Србији. Обе теорије су заблудa. Ако као датум престанка турске власти у Прочитајте још…
Давне 1858. године, на дан 13. маја (1. по старом календару), завршена је једна од најкрвавијих и најславнијих битака између отоманске Турске и Црне Горе – битка на Граховцу. После велике победе над много бројнијим противником, Црна Гора је добила значајно територијално проширење, заплењена је огромна количина оружја и опреме, Турска је понижена, признато Прочитајте још…
У мају 1944. године, „савезнички“ авиони су Подгорицу буквално сравнили са земљом. Подгорица је тада била само обичан град, са око 13.000 становника, без посебног стратешког значаја, јер је стара престоница, Цетиње, било центар Зетске бановине за време Краљевине Југославије, и центар окупационих власти. Међутим, 5. маја 1944. године, баш на Подгорицу бачено је Прочитајте још…
Најскупља битка у црногорској ратничкој историји била је – опсада Скадра 1912.-1913. Најскупља и по уложеним средствима, и по дужини трајања, и, што је најважније, изгубљеним људским животима: погинуло је више од 5.000 Црногораца. Скадар је формално заузет 23. априла 1913, када је потписан Уговор о предаји. Ова битка је уједно и најбесмисленија и Прочитајте још…
Дванаест дана, само, тог априла 1941, трајао је оружани отпор југословенске краљевске војске оружаној сили Тројног пакта. Са застарелом техником и војном доктрином, нереалним и превазиђеним ратним планом – који је предвиђао растегнуту одбрану целе граничне линије – и, коначно, уз много неспособности, некомпетентности и издаје, пре свега, хрватског кадра, ипак је пружен велики Прочитајте још…
Мало је познато да је од 1220. године до 1920, Црна Гора имала 45 православних митрополита и владика. Гледано по броју, њих 35 били су владике до ступања на владичанску столицу владике Данила Петровића Његоша (16 до одласка Црнојевића, после 19 из разних племена црногорских), када је титула постала наследна. Онда је била још Прочитајте још…
Тог 1. марта 1921. године, сви су већ знали шта ће се догодити, али су то себи одбијали да признају. Једини који је био свестан свега – био је први црногорски краљ, Никола Први Петровић Његош. Био је свестан да ће убрзо умрети. И заиста, тог 16. фебруара (по старом), односно 1.марта (по новом Прочитајте још…
Да није било Божића на Мојковцу, не би било Васкрса на Кајмакчалану. Не знам да ли је ова, прилично епска реченица, заиста израз Василије Вукотић, ћерке сердар Јанка, па ју је касније преузео владика Николај, или је једна од оних догматских конструкција типа „чувајте ми Југославију“, настала у сасвим другој „кухињи“, па онда „пришивена“ Прочитајте још…