Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Да ли је Александар Вучић, једном једином реченицом у Москви, изменио спољну политику Србије, и државу дефинитивно приволео „једном царству“? Реч „царство“ овде није случајно употребљена, јер у Србији многи оргазматично Русију доживљавају као царевину, а Владимира Путина као руског – али и српског – императора. Путин, наравно, није далеко од аутократског лидера каквих Прочитајте још…
Расписивање локалних избора у Врбасу за дан дочека Нове године – 31. децембар – уз измену правила о месту на изборним листама (по реду пријаве) – сасвим је јасно, представља пробни балон аутократске владајуће структуре у Србији, за ново испитивање нивоа трпљења демократске јавности и народа. Овде намерно не помињем опозиционе политичке странке, којима се Прочитајте још…
Скадарска улица или Скадарлија је позната боемска четврт у Београду. Сама улица почиње од Браће Југовића и спушта се скроз до краја Бајлонијеве (на „дорћолском“: Бајлонове) пијаце, завршавајући се улицом Ђорђа Јовановића. Боемски део, међутим, је од раскрнице са Булеваром деспота Стефана, а завршава се на раскрсници са Страхињића бана. Оно што многи не знају Прочитајте још…
Од кад знам за себе, вожња ка Црној Гори траје „данима“, врло је напорна, захтевна и оптерећујућа. A то искуство се понавља деценијама, бар по два пута годишње. Можда ће зато моји савети некоме помоћи. Писаћу о уобичајеној траси „Ибарском магистралом“ (како се колоквијално зове, иако није цела деоница та магистрала), Мељак – Степојевац Прочитајте још…
Oсам година крвавог ослободилачког рата, било је потребно Грцима да извојују ограничену независност од Османске Турске. Још три потоње године, да Краљевина Грчка постане заиста независна држава. Устанак је почео 25. марта 1821, али су припреме почеле много раније. За разлику од српске револуције (1804.-1813.), национални и ослободилачки покрет Грка је био снажнији, пре Прочитајте још…
Кувар у једном скадарлијском ресторану изгубио је посао, јер је група немачких туриста од кафанске музике наручила „Лили Марлен“, а он, револтиран, истрчао из кујне и прекинуо музицирање. Вест као вест за домаће медије. По шаблону: српски родољубиво-правдољубиви темперамент, у окршају са српским поданичко-„алаво на паре“ темпераментом, око нацистичких садиста, који нас и даље Прочитајте још…
Само у ХХ веку, мој Београд је толико пута страдао, окупиран и разаран, да би то уништило дух и величину сваког града. Јер Београд никад није био „само“ рушен: он је у сваком наврату систематски, крвнички, геноцидно разаран, са циљем да се убију и његови грађани, и његов дух. Београд је у ХХ веку Прочитајте још…
Скупштина Београда, тачније, онај интелектуални и морални отпад који у њој годинама седи (част и извињење веома ретким изузецима), не престаје да ме изненађује бисерима свог полтронства и снисходљивости. Билмези, који Београд доживљавају као степеницу у каријери и извор прихода, и који се никад нису потрудили да заиста разумеју и доживе овај град, направили Прочитајте још…
Отмице путничких авиона у СФРЈ и њихови пребези у иностранство увек су били забрањена тема, јер је по сваку цену ваљало сачувати идиличну слику социјалистичке државе. Па ипак, зна се за бар осам отмица (кажу истраживачи), од којих је свакако најпознатија, најгламурознија, најозбиљнија и „најсвежија“ она која се догодила 26. септембра 1981. Тада је Прочитајте још…
Пре – пази сад! – седам година објавио сам текст, као реакцију на додељивање титуле почасног грађанина Београда (сад већ бившем) шпанском министру иностраних дела, Мигелу Анхелу Моратиносу. Назочни почасни грађанин српске престонице се после тога у Београду појавио једном, или двапут, и то је то. Добро, неки други почасни грађани ни толико. Прочитајте још…