Размишљања о животу и свему ономе шта га чини
Насиље у друштву базирано је на губитку вредносних и моралних критеријума, а тај губитак је резултат потребе повлашћене политичке касте за економском отимачином. Насиље у породици, на радном месту, у јавном простору… насиље оружјем, песницом, речју… све је то разграната крошња истог корена. Балкански касапин је широм отворио врата мафији и криминалу пре 35 Прочитајте још…
Нека јој неко каже да ми недостаје. Нека јој неко јави да су ми дани сиви, тмурни, зимовити, расејани. Нека и помисли да је лажу, али, нека јој кажу, да су ми прсти тежи од олова, а глас покидан од вина и фантомских болова срца које ми је заледила. Нека јој, забога, неко успут Прочитајте још…
Не убија оружје. Убијају људи. Оружје није само револвер, пиштољ, карабин, сачмарица, аутоматска пушка… Оружје може да буде и нож и виљушка. И парче стакла. И пољопривредна алатка. И мотка. И камен. И секира, дабоме. Оружје је и возило. И реч. Изговорена или написана, свеједно. Оружје је и људско тело. Кад се мишићи Прочитајте још…
Српски народ је народ без будућности. Изумреће. Можда се то неће десити за времена наше деце или деце наше деце, али ће се извесно догодити. Отприлике, за један век или малчице дуже. Како ће се десити? Ко год може, од иоле нормалних и од иоле здраве генетске структуре, бежаће из овог легла незнања, насилништва, Прочитајте још…
Била је то љубав на први поглед. Када је Милосав угледао Цвету, није била битна ни разлика у годинама, ни чињеница да је она премлада. Већ наредне године, венчали су се у цркви Светог Николе у Приштини. Била је 1940. и све је увелико мирисало на рат. Али, славље је било велико: удавала се Прочитајте још…
Када бих те срео, када бих те само срео… Негде, на улици, саму, замишљену, и – знам – несрећну… Када бих те срео, такву, и – знам – и даље лепу, после толико времена без речи бих те загрлио, стиснуо чврсто да те опет не бих изгубио – и љубио. Када бих те, само, Прочитајте још…
То шта „пакујете“ у понос, пркос, инат, посебност… најчешће су само примитивизам, глупост, необразовање и психијатријском науком никад објашњено кур*ење. Цивилизовани део света то баш тако види, супротно од ваших очекивања – а предалеко од јуначких „паковања“ за интерну употребу – чак и онда када неки од њих с извесном дозом симпатије посматрају те Прочитајте још…
Када не дуваш у исту тикву са шовинистима и националистима – ти си издајник. Када не прослављаш измишљену историју и не верујеш да су други народи нижа раса или измишљени – ти си издајник. Када не урличеш о светосављу, не прихваташ попове као врховни ауторитет и не примењујеш измишљене верске ритуале – ти си Прочитајте још…
Све ће ово поћи дођавола. Незавршени ратови, који се никад неће завршити, јер је неко неком увек дужан. Валута је крв, мотив у слободно конструисаном и интерпретираном колективном сећању, а начин извршења – колективна крвна освета. Око за око, зуб за зуб. Само, моји око и зуб вреде дупло више од твојих. Проклетство Балкана. Прочитајте још…
Као млађи, славио сам Јулијанску Нову годину, популарно, али погрешно, названу „српску“ или „православну“, пре свега као вид отпора једноумљу. Из ината „комунизму“. Протеста због испраних мозгова. Не зато што мислим да је треба славити, јер је „њихов“ календар лош, а „наш“ добар. Само као нешто што је нервирало оне који нас тлаче. Мотив Прочитајте још…